Origami nakit - promo video sa YT
субота, 26. мај 2012.
среда, 23. мај 2012.
opet malo nakita
Opet sam se igrala papirićima :) Ideja imam puno, vremena za realiziciju malo. Ali uspevam da iskoristim ove kišne dane. A kad prođu ovi kišni dani, prošetaću sa mojim leptirićem po toplom i suvom vremenu.
понедељак, 21. мај 2012.
ORIGAMI USPOMENA
Evo načina kako da sačuvam omot od omiljene čokolade, koju sam dobila od veoma drage osobe :)
недеља, 20. мај 2012.
субота, 19. мај 2012.
среда, 16. мај 2012.
уторак, 15. мај 2012.
Origami nakit
Na facebook-u sam postala prepoznatljiva po origami nakitu. Ovi setovi su veoma traženi i sa zadovoljstvom ih pravim. Uglavnom ih ljudi kupuju, jer su u pitanju originalni komadi nakita, a svako voli da bude poseban.
петак, 11. мај 2012.
PRIMENA ORIGAMIJA U NAUCI
Šta zajedničko imaju automobilski vazdušni jastuk, ploče za prikupljanje Sunčeve energije na satelitskim sondama, teleskop i molekuli DNK? Na prvi pogled, naravno, ništa. Ali, ako se malo udubimo, svi cemo primetiti da ove naprave i supstance koriste principe origamija, tehnike savijanja hartije koju neki smatraju običnom razbibrigom, a neki čak veoma lepom umetnošću, poreklom iz Japana. Nama Evropljanima (kako kojima ;)) nije baš lako da razumemo njenu vrednost, a, bogme, ni da je naučimo.
Medjutim, od trenutka kad je otkriveno da origami ima vazan naučni značaj - sve se odjednom promenilo.
Na primer, 2004. godine grupa nauchnika s jednog instituta u Kaliforniji presavijala je niz DNK sve dok nije dobila oktaedar čineci to na isti način kao što se radi tehnikom origamija. Iako je reč o sićušnoj stvari, velikoj nekoliko desetina milijarditih delova metra, ona ima 12 ivica, 6 vrhova i osam trouglastih stranica.
Naučnici su potom, da bi proučavali kako se stvaraju virusi, u to geometrijsko telo ubacili neke belančevine.
Jedan od prvih koji je prigrlio origami kao nauchno pomagalo je Robert Lang, fizičar i inženjer koji je i svetski priznati origamista buduci da prouchava umetnichko-matematichke mogucnosti
presavijanja hartije u nadi da ce im naci novu primenu u tehnologiji.
-,,Prvi put sam ispresavijao figuru kada sam imao 6 godina po uputstvu iz jedne knjige",
kaze on. ,,To mi se toliko dopalo da nikad nisam prestao da se bavim ovom jedinstvenom tehnikom."
Po ugledu na kišobran
Lang je u medjuvremenu postao pravi majstor za pravljenje životinja od hartije (izmislio je čak 400 novih oblika i nachina presavijanja), pa je 1992. godine bio prvi zapadnjak koji je pozvan da učestvuje na godišnjem kongresu Japanskog udruženja origamista u Zemlji izlazeceg sunca. Danas on svoja dela izlše i prodaje u celom svetu. Ipak, poshto je i nauchnik, njegovo zanimanje za ovu tehniku nije samo umetničke prirode: shvatio je da origami može da se primeni u istraživanjima i industriji, pa je napravio jedinstveni računarski program za origami koji postoji na svetu.
Medjutim, od trenutka kad je otkriveno da origami ima vazan naučni značaj - sve se odjednom promenilo.
Na primer, 2004. godine grupa nauchnika s jednog instituta u Kaliforniji presavijala je niz DNK sve dok nije dobila oktaedar čineci to na isti način kao što se radi tehnikom origamija. Iako je reč o sićušnoj stvari, velikoj nekoliko desetina milijarditih delova metra, ona ima 12 ivica, 6 vrhova i osam trouglastih stranica.
Naučnici su potom, da bi proučavali kako se stvaraju virusi, u to geometrijsko telo ubacili neke belančevine.
Jedan od prvih koji je prigrlio origami kao nauchno pomagalo je Robert Lang, fizičar i inženjer koji je i svetski priznati origamista buduci da prouchava umetnichko-matematichke mogucnosti
presavijanja hartije u nadi da ce im naci novu primenu u tehnologiji.
-,,Prvi put sam ispresavijao figuru kada sam imao 6 godina po uputstvu iz jedne knjige",
kaze on. ,,To mi se toliko dopalo da nikad nisam prestao da se bavim ovom jedinstvenom tehnikom."
Po ugledu na kišobran
Lang je u medjuvremenu postao pravi majstor za pravljenje životinja od hartije (izmislio je čak 400 novih oblika i nachina presavijanja), pa je 1992. godine bio prvi zapadnjak koji je pozvan da učestvuje na godišnjem kongresu Japanskog udruženja origamista u Zemlji izlazeceg sunca. Danas on svoja dela izlše i prodaje u celom svetu. Ipak, poshto je i nauchnik, njegovo zanimanje za ovu tehniku nije samo umetničke prirode: shvatio je da origami može da se primeni u istraživanjima i industriji, pa je napravio jedinstveni računarski program za origami koji postoji na svetu.
- Umetnost je i u prošlosti donosila mnogo dobra razvoju tehnologije - kaže Lang.
- Na primer, tokom renesanse slikari su doshli do teorije perspektive. Mnogi od njih
radili su zajedno s hemičarima da bi došli do formula boja koje ce biti trajnije.
U novije vreme dobar primer za primenu origamija dali su Kjoro Miura i Masamori Sakamaki s Instituta za aeronautiku i istrazivanje vasione iz Tokija. Njih dvojica izmislili su sistem presavijanja lista hartije na veoma sitne kvadrate, koji omogucava da se otvori i zatvori uz minimalan napor, jednostavno vrsheci pritisak u samo dve tačke lista. Ovaj pronalazak koristi se u proizvodnji i presavijanju mapa, ali i solarnih ploča koje satelite snabdevaju energijom. Ploče su sklopljene dok satelit putuje, a kada se ustali na svojoj orbiti, one se rastvaraju postupkom origamija.
Veza izmedju ove japanske veštine i proučavanja vasione nije slučajna. U Nacionalnoj laboratoriji Lorens Lajvmor u Kaliforniji radi se na superteleskopu ,,Ajglas", koji je 40 puta moćniji od trenutno najboljeg Nasinog svemirskog teleskopa ,,Habl" koji vasionu osmatra od 1990. godine. ,,Ajglas" ce imati jednu tanušnu opnu veličine fudbalskog igralishta (buduće sočivo) koja treba da se rasklopi u vasioni. A da bi se razrešio zadatak kako sklopiti jednu tako veliku povrshinu u mali paket, sve oči uprte su u origami i podrazavanje načina na koji se zatvaraju kišobrani.
Veština presavijanja hartije posluzila je čak i za poboljšavanje naše sigurnosti prilikom vožnje u automobilu. Naime, dobar rad vazdušnog jastuka pre svega zavisi od načina njegovog presavijanja: u slučaju potrebe, on u trenutku treba da se razvije i naduva, pa je jedan program origamija napravljen samo u ove svrhe. Zapravo, najveca prednost origamija je što jedna površina moze da se ispresavija tako da se dobije trodimenzionalni oblik umesto da se nekoliko povrshina spaja lepkom. Spojevi se obichno vremenom izvitopere i mogu da popuste, dok vešto presavijena površina ima duzu trajnost, čak i kada se izloži pritisku i naprezanju.
- Na primer, tokom renesanse slikari su doshli do teorije perspektive. Mnogi od njih
radili su zajedno s hemičarima da bi došli do formula boja koje ce biti trajnije.
U novije vreme dobar primer za primenu origamija dali su Kjoro Miura i Masamori Sakamaki s Instituta za aeronautiku i istrazivanje vasione iz Tokija. Njih dvojica izmislili su sistem presavijanja lista hartije na veoma sitne kvadrate, koji omogucava da se otvori i zatvori uz minimalan napor, jednostavno vrsheci pritisak u samo dve tačke lista. Ovaj pronalazak koristi se u proizvodnji i presavijanju mapa, ali i solarnih ploča koje satelite snabdevaju energijom. Ploče su sklopljene dok satelit putuje, a kada se ustali na svojoj orbiti, one se rastvaraju postupkom origamija.
Veza izmedju ove japanske veštine i proučavanja vasione nije slučajna. U Nacionalnoj laboratoriji Lorens Lajvmor u Kaliforniji radi se na superteleskopu ,,Ajglas", koji je 40 puta moćniji od trenutno najboljeg Nasinog svemirskog teleskopa ,,Habl" koji vasionu osmatra od 1990. godine. ,,Ajglas" ce imati jednu tanušnu opnu veličine fudbalskog igralishta (buduće sočivo) koja treba da se rasklopi u vasioni. A da bi se razrešio zadatak kako sklopiti jednu tako veliku povrshinu u mali paket, sve oči uprte su u origami i podrazavanje načina na koji se zatvaraju kišobrani.
Veština presavijanja hartije posluzila je čak i za poboljšavanje naše sigurnosti prilikom vožnje u automobilu. Naime, dobar rad vazdušnog jastuka pre svega zavisi od načina njegovog presavijanja: u slučaju potrebe, on u trenutku treba da se razvije i naduva, pa je jedan program origamija napravljen samo u ove svrhe. Zapravo, najveca prednost origamija je što jedna površina moze da se ispresavija tako da se dobije trodimenzionalni oblik umesto da se nekoliko povrshina spaja lepkom. Spojevi se obichno vremenom izvitopere i mogu da popuste, dok vešto presavijena površina ima duzu trajnost, čak i kada se izloži pritisku i naprezanju.
Bez makaza i lepka, molim!
Matematika je još jedno zanimljivo polje primene origamija. Na primer, jedna od najjednostavnijih figura zove se ,,masu": od kvadratnog lista hartije dobija se kockasta kutija. Nekada davno ,,masu" se koristio za prinošenje ponuda u hramu: punili su ga pirinčem.
Danas bi mogao da posluzi za pravljenje istograma, grafike koja se koristi za pokazivanje učestalosti ponavljanja neke pojave. Izradjen od čvrstog materijala postaje modul, a s nekoliko takvih, premeštajući ih ili spajajuci, moze da se napravi istogram. Origami umnogome olakšava učenje geometrije u školama: apstraktne matematičke pojave mogu da se objasne pomoću njega polazeći od jednostavnih i očiglednih oblika. Dovoljno je presaviti jedan list pa da se odmah shvati da kroz dve tačke može da prodje samo jedna i to prava linija, umesto da se uči chitava matematička teorema. To je narochito vazno za djake koji teže shvataju apstraktne pojmove i raspored u prostoru, a o obrtanju tela da se i ne govori: isti predmet se pomocu modela hartije lakše može posmatrati iz razlichitih uglova, dok deca istovremeno mogu da shvate da matematika nije samo dosadni predmet, vec da ima široku praktičnu primenu.
- S origamijem svi mogu da se osećaju kao naučni istrazivači - smatra i Martin Kruskal,
matematičar s Univerziteta Rutgers u Nju Dzersiju (SAD).
- Mnogo je jednostavniji i jasniji od naučnih teorija i lakši za primenu,
pa može da pomogne pri učenju mnogih stručnih predmeta.
U to je bio ubedjen i Fridrih Frobel, nemački pedagog koji je 1840. godine osnovao prvo obdanište: jednu od prvih poučnih tehnika koju je uveo bio je origami. Smatrao ga je odličnim stvaralačkim sredstvom koje će podstaći psihomotornu koordinaciju kod dece. Origami je veoma koristan i za stariju decu ali i za odrasle jer zahteva izuzetnu tačnost prilikom presavijanja hartije, strpljenje, pažnju i poštovanje pravila.
A pravila je veoma malo i jednostavna su:
makaze i lepak su zabranjeni
Matematika je još jedno zanimljivo polje primene origamija. Na primer, jedna od najjednostavnijih figura zove se ,,masu": od kvadratnog lista hartije dobija se kockasta kutija. Nekada davno ,,masu" se koristio za prinošenje ponuda u hramu: punili su ga pirinčem.
Danas bi mogao da posluzi za pravljenje istograma, grafike koja se koristi za pokazivanje učestalosti ponavljanja neke pojave. Izradjen od čvrstog materijala postaje modul, a s nekoliko takvih, premeštajući ih ili spajajuci, moze da se napravi istogram. Origami umnogome olakšava učenje geometrije u školama: apstraktne matematičke pojave mogu da se objasne pomoću njega polazeći od jednostavnih i očiglednih oblika. Dovoljno je presaviti jedan list pa da se odmah shvati da kroz dve tačke može da prodje samo jedna i to prava linija, umesto da se uči chitava matematička teorema. To je narochito vazno za djake koji teže shvataju apstraktne pojmove i raspored u prostoru, a o obrtanju tela da se i ne govori: isti predmet se pomocu modela hartije lakše može posmatrati iz razlichitih uglova, dok deca istovremeno mogu da shvate da matematika nije samo dosadni predmet, vec da ima široku praktičnu primenu.
- S origamijem svi mogu da se osećaju kao naučni istrazivači - smatra i Martin Kruskal,
matematičar s Univerziteta Rutgers u Nju Dzersiju (SAD).
- Mnogo je jednostavniji i jasniji od naučnih teorija i lakši za primenu,
pa može da pomogne pri učenju mnogih stručnih predmeta.
U to je bio ubedjen i Fridrih Frobel, nemački pedagog koji je 1840. godine osnovao prvo obdanište: jednu od prvih poučnih tehnika koju je uveo bio je origami. Smatrao ga je odličnim stvaralačkim sredstvom koje će podstaći psihomotornu koordinaciju kod dece. Origami je veoma koristan i za stariju decu ali i za odrasle jer zahteva izuzetnu tačnost prilikom presavijanja hartije, strpljenje, pažnju i poštovanje pravila.
A pravila je veoma malo i jednostavna su:
makaze i lepak su zabranjeni
Najstariji komad origamija za koji se danas zna potiče iz 714. godine i pokrivka je boce za sake (japansku rakiju) koja se koristila prilikom verskih svečanosti. Još jedan primerak iz tog doba je leptir, opet kao ukras na boci za sake. Veoma čest bio je i ,,sambo", mala posuda od hartije u kojoj su se prinosile ponude bogovima. U stara vremena japanske porodice dopisivale su se tako što su pisma pakovale u ispresavijane koverte: svaki klan imao je svoj prepoznatljiv način. Najpoznatiji i najčešći oblik bio je - ptica ždral. I danas se u budističkim hramovima nailazi na čitave grozdove ovih figura obeshene na zidove jer ždralovi donose sreću. Postoji verovanje da ko ispresavija hiljadu istih ždralova, želja ce mu zasigurno biti ispunjena.
четвртак, 10. мај 2012.
ORIGAMI
Оригами (јап. 折り紙
- oru = савијање + kami = папир) је традиционална јапанска вештина креирања модела од папира. Традицинално се користи квадрат али постоји велики број модела који се прави и од другачијих облика папира - правоугаоника, троугла, осмоугаоника итд.
- Не постоје прецизни подаци о томе када је оригами настао. Најчешће се везује за изум папира у Кини негде око 2. века н. е.
Иако је тамо највероватније и настао, оригами је прави процват доживео у
Јапану, где се и третира као национална уметност. Поред Јапана, ова
вештина се појавила и у другим деловима света, на пример, у Шпанији где је позната под именом Papiroflexia.
Већ у 8. веку, оригами је постао саставни део разних церемонија у Јапану. Самураји су размењивали поклоне који су на себи имали украсе "ноши" - савијене траке папира. За време обреда шинтоистичких венчања, коришћени су оригами лептири који су симболизовали младенце.
Оригами се у принципу прави од папира, иако се могу користити и другачији материјали (тканина и сл.)
Из Википедије, слободне енциклопедије
Пријавите се на:
Постови (Atom)